SAOPŠTENJE Odbora za ljudska prava Negotin
Odbor za ljudska prava Negotin već treću godinu prati slučaj Aleksandrović Bojana iz Malajnice kod Negotina, po nacionalnosti je Vlah, maternji jezik vlaški, odnosno Rumun, jezik rumunski, kako bi to rekao na svom maternjem jeziku, inače člana Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine u Srbiji i Crnoj Gori (21.12.2004.).
Aleksandrović Bojan je ipođakon Rumunske pravoslavne crkve (rukopoložen je 15.02.2003. godine od strane episkopa Vršackog Danila, Rumunske pravoslavne crkve). Pošto nije mogao da dobije blagoslov episkopa t imočkog Justina, Srpska pravoslavna crkva, da studira na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, Aleksandrović Bojan je studirao u Beogradu sa blagoslovom episkopa šumadijskog Save, Srpske pravoslavne crkve, a želeći da bude sveštenik u svom rodnom kraju, više puta se obraćao episkopu Justinu za prijem, međutim, uvek je bio odbijan.
Ipak, želeći da bude svešteno lice i da radi ono što voli i u šta veruje u svom rodnom kraju, odlučio je da zatraži dozvolu za gradnju objekta, koji bi preuredio u pravoslavni hram i služio vernicima na svom jeziku. Ne želeći da obmane bilo koga, uz Zahtev za izdavanje akta od 04.11.2003. godine za gradnju, kaže da je u pitanju crkveni objekat i zajedno sa svim potrebnim dokumentima prilaže i arhijerijski blagoslov za gradnju Rumunske pravoslavne crkve, od episkopa vršackog Danila, Rumunske pravoslavne crkve. Mora se napomenuti da po Zakonu o planiranju i izgradnji ne postoji dodatni zahtev za crkvene objekte. Prvo ćutnja opštinske uprave Negotin, a onda zahtev za dodatnom dokumentacijom od strane Ministarstva za kapitalne investicije i Ministarstva vera, da zatraži saglasnost episkopa timockog Justina i upućivanje Aleksandrović Bojana na podnošenje zahteva Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Rumunskoj pravoslavnoj crkvi da reše ovaj problem.
Postavlja se pitanje da li mi živimo u klerikalnoj ili sekularnoj državi, odnosno da li su država i crkva odvojene?
Prvo je episkop timočki Justin, a onda i protonamesnik negotinski Milan, šaljući dopise ipođakonu Bojanu da odustane od gradnje Rumunske pravoslavne crkve, a onda idu pretnje jedna za drugom jednog lokalnog sveštenika, a onda i građanina (stalno je u društvu negotinskih sveštenika) da se okani Rumunske pravoslavne crkve i da pazi šta radi, jer mu se u suprotnom može svašta desiti. Pretnje se nastavljaju u Zdravstvenom centru Negotin, gde Aleksandrović Bojan civilno služi vojni rok, od strane lekara koji ne voli “rumunske tajne službe, ali zato voli da ih ubija “kako je on rekao“, a pogotovo ako “dugo nije nikoga ubio”. Zadnje pretnje se dešavaju, kako Bojanu i njegovoj porodici, da će nastradati, a, po rečima čoveka koji je došao sa službe iz Srpske pravoslavne crkve, tako i deci vernika Rumunske pravoslavne crkve od strane učiteljica.
Posle više od godinu dana od zahteva za dozvolu za gradnju crkve, Bojan Aleksandrović je sagradio crkvu na svom imanju u Malajnici i istu preneo u vlasništvo DRUŠTVU ZA KULTURU VLAHA-RUMUNA-“PRAVOSLAVNI RUMUNI” iz Malajnice i podneo zahtev za legalizaciju. Sad je Opštinska uprava Negotina jako brzo reagovala, pozivajući Aleksandrović Bojana da da izjavu, i posle toga donose Rešenje za rušenje, ali ne samo crkve i zvonika, već i porodične kuće Aleksandrović Bojana, izgrađene pre skoro 10 godina. Mora se imati u vidu da u selu Malajnica ne postoji urađen detaljan urbanistički plan i da tamo objekti nisu legalizovani.
Odbor za ljudska prava Negotin preko svoje Kancelarije besplatne pravne pomoći prvo je pomagao AleksandrovićBojanu (prvi put se obratio Kancelariji 30.01.2004.) u tumačenju propisa i pisanjem žalbi i dopisa nadležnim organima. Paralelno sa tim, Odbor za ljudska prava je direkno pisao policiji, Opštinskoj upravi Negotin i ostalim nadležnim organima vezanim za slučaj Aleksandrović Bojana. Kada se došlo do zaključka da je problem u tome što se ne gradi Srpska pravoslavna crkva, već Rumunska pravoslavna crkva, a da pritisak na državne organe vrše upravo velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, sa dosta prostora u lokalnim medijima u Negotinu, Zaječaru, Boru i beogradskim dnevnim listovima, jednostrano informišući građane, uključen je jedan od advokata Regionalnog pula advokata Mreže CHRIS (Odbori za ljudska prava u Srbiji), čiji je član i jedan od osnivača Odbor za ljudska prava Negotin. Advokat je, imajući u vidu da je pokrenut i postupak za ocenu ustavnosti (23.06.2004.) i Rešenje Ministarstva za kapitalne investicije (22.11.2004.) o odbijanju Žalbe (23.06.2004.) na Zaključak Odeljenja za komunalne i građevinske poslove Negotin (30.04.2004. uručen 16.06.2004.), v erovatno je datum donošenja urađen retroaktivno, da bi se izbegla Žalba zbog nedonošenja rešenja (07.06.2004.), napisao tužbu Vrhovnom sudu Srbije (05.01.2005.). Posle odluke Vrhovnog suda Srbije, Aleksandrović Bojanu i advokatu Odbora za ljudska prava Negotin, odnosno Mreže CHRIS, preostaje jedino sud u Strazburu.
Na Rešenje o rušenju (10.01.2005.) porodične kuće, crkve i zvonika, advokat je napisao Žalbu (25.01.2005.). Da ne bismo pohvalili samo novu garnituru vlasti u opštini Negotin na odbranu teritorijalne celine timočke eparhije Srpske pravoslavne crkve (episkop timočki Justin je pored poseta lokalnim televizijama, našao vremena da sastanči sa rukovodstvom opštine Negotin i nadležnim građevinskim inspektorima), pomenućemo i OUP Negotin i pozivanje Aleksandrović Bojana, kao osumnjičenog zbog krivičnog dela iz člana 149. Zakona o planiranju i izgradnji. Aleksandrović Bojan, u prisustvu advokata Jovanović Branislava, nije želeo da da svoju odbranu, iz razloga što osumnjičenom Aleksandrović Bojanu nisu predočeni navodi u vezi čega treba da se izjasni, a, prema navodima inspektora koji vodi postupak, nije bilo pismenog zahteva od strane tužilaštva. Da ne bi bilo dosadno u policiji, pobrinuo se inpektor Noja Todosijević (nije imao veze sa ovim slučajem, slučaj je vodio inspektor Ducić Zoran) vređajući Aleksandrović Bojana rečima ”u mom selu (Jabukovac, vlasko/rumusko selo) samo su se dvojica umobolnih izjasnili kao Rumuni, samo se bolesni mogu tako izjasniti, jer mi koristimo srpsko pismo, što znaci da smo Srbi”. Bilo je više drugih upadica, ali je inspektor Ducić opomenuo inspektora Todosijevića rečima “nemoj bata Nojo, ja sam pozvao dečka, a ne ti”. Ovo samo pokazuje koliko pripadnici države poštuju Zakone ove države i kako se ophode prema nacionalnim manjinama.
Da sve nije tako crno, pokazuje primer medija iz Rumunije, koji su dali prostora i ministru Raduloviću iz Ministarstva vera Republike Srbije i Aleksandrović Bojanu, kao i političarima iz Rumunije. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Rumunije i Ambasada Republike Rumunije su se više puta obratili Aleksandrović Bojanu, NVO koji se bave pitanjima Vlaha/Rumuna i Odboru za ljudska prava Negotin, dok se u Srbiji sve do sada ni jedan medij i ni jedna državna institucija nije zainteresovala za ovo pitanje, osim Fonda za humanitarno pravo i Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine. Delegacija NVO koji se bave pitanjima Vlaha/Rumuna i Odbora za ljudska prava Negotin posetila je ministra Ljajića i obavestila ga i o ovom problemu, usledio je i poziv iz Ministarstva vera za sastanak sa predstavnicima Vlaha/Rumuna i Aleksandrović Bojana sa ministrom Radulovićem.
Odbor za ljudska prava Negotin je uradio podelu na tri slučaja:
1.Rumunska pravoslavna crkva (RPC) Evidencioni broj slučaja 19300/53/04
Slučaj je po pravnoj kvalifikaciji (po postojećim kategorijama):
1. V Pravo na pravično i fer suđenje i pristup pravosuđu
2. Povreda prava na pristup državnm organima pod jednakim uslovima, a u vezi XI zabrana diskriminacije na osnovu vere.
Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:
Čl. 9. i 14. Evropske konvencije o lj. p. i Zakon o planiranju i izgradnji, kao i čl. 1. Protokola br. 12. uz Konvenciju za zaštitu lj. p. i osnovnih sloboda.
2. Pretnje Aleksandrović Bojanu Evidencioni broj slučaja 19300/53/04 Slučaj je po pravnoj kvalifikaciji (po postojećim kategorijama):
VII Pravo na slobodu misli,savesti i veroispovesti pod 2. sloboda ispovedanja vere(obredi, literatura, i dr.) u vezi XI zabrana diskriminacije po osnovu vere.
Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:
Krivično delo ugrožavanja sigurnosti čl.67 KZRS i krivično delo oštećenje tuđe stvari čl.176 KZRS, Evropska konvencija o ljudskim pravima.
3. Krivični postupak protiv Aleksandrović Bojana Evidencioni broj slučaja 19300/09/05 Slučaj je po pravnoj kvalifikaciji (po postojećim kategorijama):
Ćl. 1. Protokola br. 12 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a u vezi XI zabrana diskriminacije na osnovu vere i čl. 57.-60 Zakona o planiranju i izgradnji.
Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:
Evropska konvencija i Zakon o planiranju i izgradnji.
Odbor za ljudska prava Negotin preduzeće sve zakonske radnje da pomogne Aleksandrović Bojanu do okončanja svih postupaka.