16. april 2007.

SAOPŠTENJE
Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS

Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS osuđuje pokušaj ubistva novinara Dejana Anastasijevića

Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS osuđuje napad na novinara Dejana Anastasijevića i pridružuje se nevladinim organizacijama, novinarskim udruženjima i pojedincima koji su osudili napad i zahtevali pronalaženje učinilaca.

Mreža CHRIS od državnih institucija koje su reagovale i osudile ovaj napad traži da pod hitno pronađu, ne samo počinioce, već i nalogodavce ovog, na žalost, ustaljenog metoda i pravila za raskusuravanje sa onima koji ne veličaju „patriote“.

Ubistvo novinarke Dade Vujasinović, vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavka Ćuruvije, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine Milana Pantića i pretnje novinaru Bete Dinku Gruhonjiću, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića predstavljaju jedan od najdrastičnijih oblika kršenja prava na slobodu izražavanja i kršenje prava građana na informisanje.

05. april 2007.

SAOPŠTENJE
Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS

Godinu dana posle donošenja odluke Komiteta za ljudska prava u slučaju Bodrožić protiv Srbije i Crne Gore 

Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS zahteva od države da izvršava odluke  međunarodnih organa u slučajevima u kojima je utvrđeno kršenje ljudskih prava u Srbiji.

Više od godinu dana posle donošenja odluke Komiteta za ljudska prava u slučaju Bodrožić protiv Srbije i Crne Gore, državni organi nisu ispunili obavezu iz ove odluke kojom je utvrđena povreda garancija iz Pakta o građanskim i političkim pravima i naloženo otklanjanje posledica povrede. Novinar Željko Bodrožić je godinama izložen kršenju osnovnih ljudskih prava koje sprovode sudovi u Srbiji, nadležni organi treba da preduzmu potrebne mere da se spreči njegovo zatvaranje, kako bi Srbija postala sigurna zemlja za novinare.

Na žalost u pravnom poretku još uvek ne postoji efikasan i zakonom definisan mehanizam za izvršavanje obavezujućih odluka ovih tela, uključujući i odluke Komiteta Ujedinjenih nacija i Evropskog suda za ljudska prava.  

21. mart 2007.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

U znak sećanja na 69 osoba koje su protestvovale protiv rasističke politke Aparthejda i zbog toga ubijene 21. marta 1960. godine u južnoafričkom gradu Šapervilu, Generalna skupština Saveta Evrope odlučila je da se 21. mart svake godine obeležava kao Međunarodni dan eliminacije svih oblika rasne diskriminacije.

Slogan ovogodišnjeg obeležavanja 21. marta je JEDNAKOST! Ovim sloganom se apeluje na nemogućnost svih ljudi da imaju jednak pristup informacijama, jednake mogućnosti i jednake šanse.

Širom sveta, različitim aktivnostima nevladine organizacije i državne institucije, upoznaju javnost sa problemom rasizma u njihovim lokalnim sredinama.

Odbor za ljudska prava Negotin kao osnivač Resurs centra Negotin, koji je član međunarodne mreže za borbu protiv rasizma „United against racism“, obeležava ovaj datum i želi da skrene pažnju opštinskim vlastima, direktorima srednjih škola i lokalnim televizijama da obeleže Međunarodni dan eliminacije svih oblika rasne diskriminacije.

Nažalost u Srbiji, odnosno u Negotinu, i ove godine je rasna netrpeljivost zastupljena prema pripadnicima/cama drugih etničkih, verskih i marginalizovanih grupa, koje zbog određenih fizičkih ili kulturnih specifičnosti odstupaju od dominantnih društvenih obrazaca.

Ovom prilikom želimo da podsetimo na neke slučajeve:

• Dve godine od ispisivanja grafita u noći između 19. i 20.03.2005. godine, na zidu zgrade AD GP „Krajina“ i kod glavnog ulaza Tehničke škole u Negotinu, nisu privedeni pravdi  počinioci ili barem javnost ne zna dokle se stiglo sa istragom. Danas je Negotin i dalje pun grafita slične sadržine.
• J.B je od kancelarije Mreže CHRIS u Negotinu tražila savet kako da postupi, nakon što je napustila muža i maloletnog sina od 7 godina, zbog fizičkog i psihičkog zlostavljanja od strane muža. Sina viđa posredstvom Centra za socijalni rad, a saznala je da je suprug podneo tužbu za razvod braka i boji se da će mu dete biti dodeljeno, jer je suprug ostao u stanu, dok ona stanuje privatno. Veliki uticaj na supruga vrše njegovi roditelji, koji je od početka ne trpe zato što je po nacionalnosti Vlahinja.

• Dana 18.03.2007.godine u dvorištu crkve u Negotinu, sveštenik se sagovornici i ekipi RTS-a obratio rečima: „Šta ćete vi gospođo, ovde?“... „Vi ste prvo trebali da se raspitate koga dovodite ovde, jer je ova žena u rumunskoj stranci i ona se zalaže i podržava rumunsku crkvu i ona nema prava da uđe ni u dvorište ove crkve“, - naredivši da se odmah „čiste“ odande.

Prema informacijama kancelarija Mreže CHRIS, jedan od najčešćih vidova diskriminacije tokom 2006. godine predstavlja dikriminacija na osnovu rase i nacionalne pripadnosti, usmerena ka pripadnicima romske i vlaške nacionalne manjine.

21. mart 2007.

21. 03. 2007. god.

Međunarodni dan eliminacije svih oblika rasne diskriminacije

 U znak sećanja na 69 osoba koje su protestvovale protiv rasističke politke Aparthejda i zbog toga ubijene 21. marta 1960.godine u južnoafričkom gradu Šapervilu, Generalna skupština Saveta Evrope odlučila je da se 21. mart svake godine obeležava kao Međunarodni dan eliminacije svih oblika rasne diskriminacije.

Slogan ovogodišnjeg obeležavanja 21. marta je JEDNAKOST! Ovim sloganom se apeluje na nemogućnost svih ljudi da imaju jednak pristup informacijama, jednake mogućnosti i jednake šanse.

Nažalost, u Srbiji je rasna netrpeljivost zastupljena prema pripadnicima/cama drugih etničkih, verskih i marginalizovanih grupa koje zbog određenih fizičkih ili kulturnih specifičnosti, odstupaju od dominantnih društvenih obrazaca.

Ovom prilikom želimo da podsetimo na neke slučajeve koje je procesuirala Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji-CHRIS:

1. Negotin

- J.B je od kancelarije Mreže CHRIS u Negotinu tražila savet kako da postupi, nakon što je napustila muža i maloletnog sina od 7 godina, zbog fizičkog i psihičkog zlostavljanja od strane muža. Sina viđa posredstvom Centra za socijalni rad, a saznala je da je suprug podneo tužbu za razvod braka i boji se da će mu dete biti dodeljeno, jer je suprug ostao u stanu, dok ona stanuje privatno. Veliki uticaj na supruga vrše njegovi roditelji, koji je od početka ne trpe zato što je po nacionalnosti Vlahinja.

- Dana 18.03.2007.godine u dvorištu crkve u Negotinu, sveštenik se sagovornici i ekipi RTS-a obratio rečima: „Šta ćete vi gospođo, ovde?“... „Vi ste prvo trebali da se raspitate koga dovodite ovde, jer je ova žena u rumunskoj stranci i ona se zalaže i podržava rumunsku crkvu i ona nema prava da uđe ni u dvorište ove crkve“, - naredivši da se odmah „čiste“ odande.

2. Niš

- U Nišu je gradsko saobraćajno preduzeće „Niš Express“ na informativnom štampanom formatu  za gradski saobraćaj, tačnije na mapi reda vožnje, imenovalo jednu od gradskih stanica „Cigani“. Mediji su odmah odreagovali, a predstavnici „Niš Express“-a su se javnosti i građanima izvinili i uklonili navedene mape.

- Na  autobusima „Niš Expresa“ osvanule su nalepnice pravouganog oblika na kojima  je prikazana osoba muškog pola, crne rase u  seksualnom odnosu sa osobom ženskog pola bele rase, a ispod slike je krupnim slovima pisalo: ”RASNO MEŠANJE JE GENOCID” - u potpisu ”COMBAT 18”. Od strane kancelarije Mreže CHRIS u Nišu je napisana krivična prijava protiv istih, jer su se iste nalepnice pojavile na objektima u užem centru grada.

- D.V. je učenik V razreda škole za decu sa posebnim potrebama „14. oktobar“. Po nacionalnosti je Rom. Razlog njegovog obraćanja kancelariji Mreže CHRIS u Nišu je činjenica da je bio žrtva brutalnog prebijanja na nacionalnoj osnovi. Toga dana, pošao je sa petogodišnjom sestrom do obližnjeg dragstora i prolazeći pored jednog dvorišta začule su se reči: „Majku ti jebem cigansku, zašto me tako cinički gledaš, pobiću vas sve!“

3. Valjevo

- Pretučen Rom u Koceljevi, koji je ušao u kafanu i bio napadnut od strane već prisutnih gostiju “neroma”, koji su ga nazivali pogrdnim imenima i psovali na nacionalnoj osnovi. Na kraju su ga pretukli. Iako je bio sa teritorije Valjeva, slučaj je ostao u nadležnosti Organa unutrašnjih poslova Šabac, jer se dogodio na njihovoj teritoriji. SUP Valjevo je zatražio i dobio izveštaj SUP-a Koceljevo povodom ovog slučaja. U izveštaju se navodi da su počinioci identifikovani i da će protiv njih biti podnete odgovarajuće krivične prijave.

4. Vranje

- U jednom od procesuiranih slučajeva kancelarije Mreže CHRIS u Vranju u okviru Mreže CHRIS, na poslednjem održanom ročištu u ovom predmetu, pred Opštinskim sudom u Leskovcu, prilikom davanja završne reči od strane punomoćnika oštećenog i branioca okrivljenih, branilac okrivljenih, advokat iz Leskovca izjavio je da se postavlja pitanje verodostojnosti iskaza svedoka, jer su bili uglavnom romske nacionalnosti.

5. Novi Sad

- Radi se o povredi ravnopravnosti građana, troje pripadnika romske nacionalnosti u rodbinskim odnosima, koji su dobili otkaz zbog svoje nacionalne pripadnosti. Svo troje su bili zaposleni u istoj firmi.

- Diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti (romske) zabeležena je i novembra 2006. godine u frizerskom salonu u centru Novog Sada, kada je troje pripadnika romske nacionalnosti ušlo u salon da se ošiša. Radnica im je rekla da smesta izađu napolje, jer je vlasnik salona naredio da «ne smeju da šišaju Cigane»! Iako su sutradan ponovo posetili salon, nadajući se da će druga radnica biti u smeni, odgovor je bio isti.

- Slučaj maloletnog Roma, učenika trećeg razreda srednje Mašinske škole u Novom Sadu je, za vreme velikog odmora u školi, desetak učenika primoralo da skine pantalone i donji veš da bi videli da li je obrezan. Roditelji su se obratili direktoru škole koji im je savetovao da dete ispišu iz škole. Uplašeni roditelji su to i učinili, a iako im je odmah (indirektnim putem) ponuđeno da dođu na razgovor u kancelariju CHRIS-a u Novom Sadu oni su to odbili, plašeći se osvete «srpskih učenika» i njihovih roditelja.

Prema informacijama kancelarija Mreže CHRIS, jedan od najčešćih vidova diskriminacije tokom 2006. godine predstavlja dikriminacija na osnovu rase i nacionalne pripadnosti, usmerena  ka pripadnicima romske i vlaške nacionalne manjine.

Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji - CHRIS

10.decembar, Međunarodni dan eliminacije svih oblika rasne diskriminacije
 

09. mart 2007.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

Danas, 16 godina posle demonstracija koje su se desile 09. marta 1991. godine u Beogradu, sa svim iskustvom sa tih demonstracija, ratom u bivšoj SFRJ, sankcijama i inflacijom, petooktobarskim dešavanjima (ne znam kako ta dešavanja da nazovem) 2005. godine, stigli smo u 2007. godinu.

Godina nam je počela izbornom kampanjom, izborima i najavom da će ih biti još u toku godine.  

Birače u negotinskoj opštini treba podsetiti da danas, 16 godina posle pomenutih demonstracija, imamo lošiju državnu televiziju nego 1991., imamo veći broj političkih organizacija sa manjim kapacitetima i kadrovima, ljude u političkim organizacijama ne sa promenjenim dresovima, već sa više dresova političkih organizacija koje presvlače kad god im to zatreba.

Zaključak je da smo svi mi, učesnici demonstracija od pre 16 godina, tada bili mnogo srećniji nego danas, prvo zato što nismo znali šta nas kasnije čeka i drugo što smo smatrali da jednom poraženi više se nikad neće vratiti. Danas smo svedoci da se nisu vratili samo poraženi kroz svoje organizacije, nego su se vratili i kroz takozvane demokratske stranke i medije.

07. decembar 2006.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

Projekat “Decentralizacija u Srbiji“ finansiran od strane National Endowment for Democracy predviđa formiranje i rad Nacionalne Koalicije za decentralizaciju kroz postojanje regionalnih centara i to: 

• Niš (PROTECTA, Media Centar Niš i Odbor za ljudska prava Niš)

• Negotin (Odbor za ljudska prava Negotinu)

• Užice (Užički Centar za ljudska prava i demokratiju)

• Vranje (PROTECTA Vranje) i

• Novi Pazar (Urban In).

Akcija Nacionalne Koalicije za decentralizaciju kroz postojanje regionalnih centara, povodom obeležavanja 10. decembra - Međunarodnog Dana ljudskih prava, biće održana u subotu, 09. decembra od 12 do 14 časova na Trgu Đorđa Stanojevića, u realizaciji Odbora za ljudska prava Negotin.

24. novembar 2006.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

Projekat “Decentralizacija u Srbiji“ finansiran od strane National Endowment for Democracy predviđa formiranje i rad Nacionalne Koalicije za decentralizaciju kroz postojanje regionalnih centara i to:

• Niš (PROTECTA, Media Centar Niš i Odbor za ljudska prava Niš)

• Negotin (Odbor za ljudska prava Negotinu)

• Užice (Užički Centar za ljudska prava i demokratiju)

• Vranje (PROTECTA Vranje) i

• Novi Pazar (Urban In)

U okviru akvnosti koje imaju Regionalni centri, prva u nizu jeste organizovanje jednodnevnog susreta predstavnika Koalicije iz Niša i lokalnih NVO-a i medija u svom gradu. Uloga Regionalnog centra jeste da:

1. organizuje sastanak Koalicije u svom gradu. Na tom sastanku predstavnici Regionalnog centra i predstavnici NVO-a iz Niša razgovaraće o:
   1. planu lokalne akcije koju će Regionalni centar izvesti samostalno,
   2. planu zajedničkih budućih aktivnosti,
   3. dogovoru o budućem planu rada Koalicije.
2. organizuje press konferenciju na kojoj će se lokalnim medijima predstaviti Nacionalna Koalicija za Decentralizaciju
3. organizuje susret lokalnih NVO-a i predstavnika Koalicije na temu decentralizacije Srbije
4. identifikuje i organizuje dolazak ljudi neophodnih za realizaciju fokus grupe po zadatim kriterijumima

U utorak, 28.11.2006. u Resurs centru Negotin biće održan: sastanak Koalicije, konferencija za novinare i sastanak sa NVO-ima.

26. oktobar 2006.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

Potpisi:

Centar za unapređivanje pravnih studija

Švedski helsinški odbor za ljudska prava

Inicijativa mladih za ljudska prava

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Komitet pravnika za ljudska prava

Fond za humanitarno pravo

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Građanska akcija za ljudska prava – Priboj

Sandžački odbor za ljudska prava – Novi Pazar

Centar za regionalizam – Novi Sad

Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS koju čine:

- Odbor za ljudska prava Niš

- Odbor za ljudska prava Valjevo

- Odbor za ljudska prava Vranje

- Odbor za ljudska prava Negotin

- Vojvođanski centar za ljudska prava

- Građanski forum – Novi Pazar

Urban In – Novi Pazar

Sandžački intelektualni krug – Novi Pazar

Kulturni centar DamaD – Novi Pazar

Impunity Watch

Žene u crnom

Udruženje studenata sa hendikepom

Veliki Mali – Pančevo

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava

Centar za mir i razvoj demokratije

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Glas razlike 

Odbor za ljudska prava Negotin

predsednik, Dušan Prvulović

17. oktobar 2006.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

Odbor za ljudska prava Negotin osuđuje deo obraćanja Dragoslava Cvetkovića na konferenciji za novinare Udruženja preduzetnika i vlasnika malih montažnih objekata u Press centru Resurs centra Negotin. Reči pomenutog su ništa drugo do govor mržnje, kojim otvoreno poziva na linč pripadnika albanske i bugarske nacionalnosti iz Negotina.

Odbor za ljudska prava Negotin osuđuje i potez obe negotinske televizije, koje su te reči prenele javnosti.

Nadležni organi treba odmah da reaguju i pokrenu odgovarajuće mere protiv govora mržnje u Negotinu, jer se time vređa  član 14 Evropske konvencije o ljudskim pravima (Zabrana diskriminacije) i te radnje čine biće krivičnih dela iz člana 170, 171 i 174 Krivičnog Zakonika Republike Srbije (Uvreda, Kleveta i Povreda ugleda naroda, nacionalnih i etničkih grupa SCG).

Odbor za ljudska prava Negotin, kao osnivač Resurs centra Negotin, gde se nalazi Press centar Negotin, preduzeće sve mere da se od sada pa na dalje svi korisnici usluga Press centra Negotin unapred upoznaju sa pravilima i eventualnom odgovornošću za svoja dela, kada se budu obraćali medijima.

Predsednik Upravnog odbora Resurs centra Negotin, Dušan Prvulović i direktor Resurs centra Negotin, Vladan Radovanović, se javno izvinjavaju, kako prozvanima, tako i javnosti Negotina zbog govora mržnje na konferenciji za novinare održanoj u Press centru Resurs centra Negotin.

17. jul 2006.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

Odbor za ljudska prava Negotin zaokružuje sedam godina postojanja.

Dana 17. jula 1999. godine, građani tadašnje SR Jugoslavije pod još velikim utiskom neravnopravne borbe sa celim svetom u vidu NATO pakta i dosta rezervisanosti prema strancima, u Negotinu se pojavljuje jedna mala grupa švedskih državljana. Tada za nas samo stranci a kasnije ključni ljudi za formiranje organizacija koje se bave ljudskim pravima, humanitarnim delatnostima i slobodom medija na čelu sa Ann Marie Böstrom.

Bilo je to vreme vladavine Slobodana Miloševića, izgubljenih ratova i mnogo ljudskih žrtava na svim stranama, odnosno vreme kada se nije mnogo marilo za pitanje ljudskih prava pored želje za preživljavanjem.

U Negotinu su se tada našli ljudi koji su želeli da dođe do prekida sa tim stanjem i svoju aktivnost angažuju kroz građanske inicijative (udruženja građana ili nevladine organizacije), takozvani treći sektor. Inicijativni odbor za osnivanje Odbora za ljudska prava Negotin činili su sledeći negotinci: Jovan Pejkić, Milutin Vučićević, Živojin Dragišić, Siniša Puljecović, Branislav Liksarević i Dušan Prvulović.

Odbor za ljudska prava Negotin je ubrzo po registraciji započeo seriju projekata i do današnjeg dana je pod donacijama sa Švedskim helšinskim odborom za ljudska prava (SHC), Freedom House (FH), USAID – OTI, UN OHCHR Misija u Srbiji i Crnoj Gori, Fond za otvoreno drustvo i OSI.

Od 01.septembra 2000. godine Odbor za ljudska prava Negotin je član Mreže Odbora za ljudska prava  u Srbiji – CHRIS. Mreža CHRIS je jedina Mreža nevladinih organizacija koja pruža besplatnu pravnu pomoć na teritoriji Srbije preko svojih šest centara u Nišu, Vranju, Novom Pazaru, Valjevu, Novom Sadu i Negotinu i Regionalnog pula koga čini 18 advokata pomenutih centara. 

Odbor za ljudska prava se zahvaljuje svim volonterima, aktivistima i onima koji su radili i rade na projektima koje je Odbor za ljudska prava Negotin realizovao i realizuje. Odbor za ljudska prava se zahvaljuje svim građanima koji imaju poverenje u Odbor za ljudska prava Negotin dolazeći u pokušaju da reše svoje probleme.

30. maj 2006.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

Dve provale u pet dana 

Čuvar Resurs centra Negotin i Saveza Vlaha Srbije, Blage Stojanović, 24. maja 2004. godine, primetio je u ranim jutarnjim časovima nestanak zastave Evropske Unije, dimenzija 150 x 100, koja je bila istaknuta na ulazu u prostorije Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine Državne zajednice Srbija i Crna Gora, u Negotinu, ul. 12. septembra br. 5. Napominjemo da je polirano koplje sa vrhom ostavljeno na licu mesta, a da je odneta samo zastava, o čemu je obaveštena Stanica policije u Negotinu i izvršen uviđaj.

Kako je Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine Državne zajednice Srbija i Crna Gora državni organ, te je u skladu sa zakonskim odredbama dužan da na svojim prostorijama istakne simbole Državne Zajednice, kao i druga obeležja u skladu sa namenom Saveta, to je on na svojim prostorijama imao istaknute zastave Državne zajednice i zastavu Evrope (Saveta Evrope, Evropske Unije).  

Zastava SCG, koja je takođe istaknuta na istim prostorijama, ostala je nedirnuta. 

Ovaj čin predstavlja povredu ustavnih i zakonima SCG zagarantovanih prava na slobodu okupljanja i udruživanja, kao i zabranu diskriminacije iz Evropske konvencije o ljudskim pravima (čl. 11. i čl. 14.). 

Očekujemo da se izvršilac ovog zlodela pronađe i kazni po zakonu, kao i da nadoknadi štetu koju je pričinio. 

U noći (02,30h.) između nedelje 28. maja i ponedeljka 29. maja 2006. godine, pokušan je napad dvojice provalnika na čuvara Resurs centra Negotin i Saveza Vlaha Srbije, koji se završio tako što je čuvar Blage Stojanović uspeo da za kratko vreme savlada i prepozna jednog od napadača, koji je ipak uspeo da pobegne, dok je drugi demolirao čuvarev auto. Blage Stojanović, policajac u penziji, alarmirao je lokalnu Policijsku stanicu i dve patrole koje su izašle na teren uhapsile su provalnika identifikovanog od strane čuvara. 

Važno je naglasiti da je pomenuti poslovni prostor, u kome se pored Resurs centra Negotin i Saveza Vlaha Srbije, koji su zbog vrednosti opreme koju imaju angažovali čuvara, nalaze još i Radio Negotin, Samostalna televizija Negotin, Odbor za ljudska prava Negotin i sedište Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine. Jedan čuvar nije dovoljan za ceo ovaj prostor, bez video nadzora i specifičnog položaja zgrade koja se nalazi na velikom ograđenom prostoru sa parkom. Od 01. juna 2006. godine angažovaće se jos jedan čuvar i ugradiće se video nadzor, u ovoj akciji učestvovaće svi korisnici poslovnog prostora zajedno sa vlasnikom zgrade.

Možemo samo nagađati da li je meta ovih provalnika oprema ili je cilj da se zaplaše korisnici poslovnog prostora od strane onih kojima je delatnost ovih organizacija smetnja.

02. avgust 2005.

SAOPŠTENJE
Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS

Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS oštro protestuje zbog brutalnog napada i nasilničkog ponašanja policajca Gorana Veličkovića prema Dragutinu Vidosavljeviću, advokatu Odbora za ljudska prava Leskovac.

Dragutin Vidosavljević, radeći kao pravnik u Odboru za ljudska prava Leskovac, učestvovao je u formiranju Mreže CHRIS sredinom 2000. godine i više puta dokazao svoju čestitost i želju da zaštiti žrtve kršenja ljudskih prava. Kako u Mreži CHRIS, tako i sada u leskovačkom Odboru za ljudska prava, Dragutin Vidosavljević je upravo radio na razotkrivanju policijske torture na jugu Srbije.

Napad na aktivistu organizacije za zaštitu ljudskih prava od strane policajca shvatamo kao opomenu i zaplašivanje svih koji žele da sankcionišu nasilničko ponašanje policije, pogotovu na jugu Srbije. Ne treba da nas čudi smelost policajca Gorana Veličkovića da preti i udara ljude po gradu, kada je u Srbiji praksa da se policajci “po kazni” šalju na jug Srbije, kada nema sankcionisanja od strane policijske uprave i generalnog inspektora, već se daju saopštenja policije, koja od žrtve prave nasilnika.

Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS traži od generalnog inspektora Vladimira Božovića da javno osudi i pokrene postupak za sankcionisanje policajca Gorana Veličkovića i javnost obavesti o preduzetim merama.

Ako građane maltretiraju oni koji treba da čuvaju red i maltretiraju se oni koji treba da brane žrtve kršenja ljudskih prava, onda je Srbija u velikim problemima u pogledu poštovanja ljudskih prava.

25. maj 2005.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

Odbor za ljudska prava Negotin potvrđuje da je negotinska policija napravila veliku grešku kada je zabranila Savezu Vlaha Srbije da obeleži 610 godina od Bitke na Rovinama.

Tročlano veće Okružnog suda u Negotinu, koje je zasedalo u nedelju, 22.05.2005. u 11,30 časova odbilo Zahtev i poništilo Rešenje SUP-a Bor, OUP Negotin o zabrani navedenog skupa.

Imajući u vidu ponašanje policije, čime su se ohrabrivali neidentifikovani pojedinci da fizički spreče i verbalno vređaju predstavnike Saveza Vlaha Srbije da stignu do spomenika kulture koji je pod zaštitom države, Odbor za ljudska prava Negotin će podići krivične prijave protiv tih lica i sve zakonske mogućnosti da se ovakve greške policije više ne ponove. 

Odbor za ljudska prava Negotin traži od Mreže CHRIS da obavesti sve novinarske organizacije u zemlji i inostranstvu o pritisku koji negotinska policija vrši na novinare u Negotinu.

Odbor za ljudska prava Negotin je podneo Predstavku Opštinskom javnom tužilastvu o radnjama službenih lica OUP-a Negotin, čime su prekršene odredbe iz članova 2. i 3. Zakona o javnom informisanju, kao i član 10. (sloboda izražavanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Imajući u vidu veliki pritisak na medije za vreme režima Slobodana Milosevića, ovim se ponovo novinarstvo stavlja u položaj instrumenta za ostvarivanje političkih, nacionalističkih i verskih ciljeva.

Odbor za ljudska prava Negotin je podneo Krivičnu prijavu, Opštinskom javnom tužilaštvu protiv N.N. lica, odgovornog za zvaničnu prezentaciju Opštine Negotin na internet mreži i protiv N.N. lica, koje je na zvaničnoj prezentaciji Opštine Negotin svojim pisanjem izvršilo krivično delo povreda ravnopravnosti građana iz čl. 60. KZ RS i krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora ili netrpeljivosti iz čl. 134. OKZ SCG.

23. maj 2005.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

Odbor za ljudska prava Negotin sa žaljenjem konstatuje da Negotin prednjači u Srbiji po diskriminiciji svih onih koji nisu po volji nacionalistički i verski (Srpska pravoslavna crkva) nastrojenih pojedinaca, političkih partija, organizacija, nekih predstavnika lokalne samouprave i državnih organa.

U Negotinu ne vole Jevreje, Rome, Albance i, više puta dokazano, Rumune. Za razliku od ostalih, Rumunima “samo” preporučuju Rumuniju. Ovoga je bilo i jeste na grafitima po gradu, ali se često oseća, kada je vlaško pitanje tema, velika nervoza. Mediji, barem do sada, nisu pokazali interesovanje prema istraživačkom novinarstvu, osim u situacijama kada o ovome treba pisati sa bombastim naslovima. Nevladine organizacije jedine pokreću pitanje diskriminacije, ali vrlo teško nalaze sagovornike, pogotovo ako je u pitanju diskriminacija po nacionalnoj osnovi.

Ne treba da čudi ako u državi Srbiji merilo državnickog stava jeste stav Srpske pravoslavne crkve, ako u Srbiji bude normalno da se Srpska pravoslavna crkva bavi nacionalnim umesto duhovnim pitanjima, ako državne i lokalne institucije uzimaju crkvene praznike za svoje praznike. U Srbiji je vernik i država i funkcija, a ne samo pojedinac.

Praksa je pokazala da u Negotinu “mora” da se u korenu saseče svaka akcija koja nije po volji Srpske pravoslavne crkve, primer Rumunska pravoslavna crkva u Malajnici i obeležavanje 610 godina Bitke na Rovinama.

U prilogu: apel Saveza Vlaha Srbije

Apel za pomoć

Biti nacionalna manjina u Srbiji je ne samo teško, već je i opasno. „Pravnu državu“ i ove reči mogu da potvrde predstavnici članica (organizacije) i članovi Saveza udruženja građana SAVEZ VLAHA SRBIJE, koji su 21.05.2005. pokušali da obeleže 610 godina od Bitke na Rovinama. Obeležavanje je trebalo da bude održavanjem parastosa, kako vojnicima vlaškog Vojvode Mirčeta Starog, tako i vojnicima srpske vojske, tada u službi turskog vladara Bajazita. Niko sem predstavnika članica udruženja nije bio pozvan da prisustvuje parastosu u napuštenom manastiru Kolograš (pod zaštitom države). Obavešteni su mediji, ali nije obaveštena policija. 

Policija je na sam dan, pred polazak na parastos,  gde je bilo desetak isključivo članova predstavnika članica Saveza Vlaha Srbije i skoro toliki broj novinara, obavestila organizatora da će u roku od 12 sati zabraniti skup i upozorila da ima saznanja da kod manastira čeka jedna grupa ljudi koja neće dozvoliti ulazak u manastir.

Grupa ljudi je zaista u 10,00 časova čekala i uz upotrebu fizičke sile i guranje onemogućila ulazak predstavnika organizatora i ipođakona Rumunske pravoslavne crkve Bojana Aleksandrovića u manastir. Guranje, vređanje i obavezna poruka da nam je mesto u Rumuniji i da tamo idemo, da nam neće dozvoliti da skrnavimo manastir Srpske pravoslavne crkve, bilo je od, kako su se oni predstavili, vernika Srpske pravoslavne crkve. Policiji to nije smetalo, jedini je problem po njihovom mišjenju što skup nije prijavljen i da će zbog toga biti podignuta prekršajna prijava protiv organizatora. Bila je prisutna još jedna grupa (nije se mešala), predstavili su se kao predstavnici Mesne zajednice Miloševo (na vlaškom Kolograš), koja je došla na molbu zaječarkog episkopa Miroslava Stefanovića. Ova mučna situacija omalovažavanja, vređanja i sprečavanja slobode kretanja, nacionalnog i verskog osećanja vlaške nacionalne manjine od strane nekoliko pojedinaca koji su bili spremni na sve završena je u 10,30 dogovorom sa policijom da se udalji ova grupa, a onda će i sam organizator. 

U prostorije Saveza Vlaha Srbije, u 14,35 stiglo je Rešenje negotinske policije da se zabranjuje održavanje javnog skupa koji je započeo u 10,20 istog dana. Obrazlažući Rešenje, policija navodi da su proslavu?! želeli da onemoguće meštani obližnjeg sela koji su se spontano okupili. Dalje, procena je negotinske policije da je sam javni skup bio usmeren na izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje.  

U nedelju 22.05.2005. u 9,00, na mobilni telefon sekretara Saveza Vlaha Srbije Dušana Prvulovića, sudija Okružnog suda istog obavestila da će u 11,30 biti pretres pred Većem sudija Okružnog suda u vezi događaja od prethodnog dana. Pretres je održan, sekretar Saveza Vlaha Srbije je dao svoju izjavu u prisustvu dvojice advokata Odbora za ljudska prava Negotin, članice Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji-CHRIS. Izjavu je dao i policajac koji je bio na licu mesta, ali je uglavnom potvrdio ono što je i sekretar Saveza Vlaha Srbije rekao. Dušan Prvulović je od strane Sudskog veća Okružnog suda u Negotinu obavešten da će Rešenje dobiti u zakonskom roku. 

Postavlja se pitanje da li je slučaj iz Negotina signal da su nacionalne manjine u Srbiji samo građani drugog i trećeg reda, da je dozvoljen i lov na „neposlušne“ manjine ili su, pak, policija i sudstvo rešili da napokon „rade svoj posao“, pa ako treba Vlasi ne moraju da čekaju ponedeljak, može da im se sudi i nedeljom ujutro, pre ručka. 

Učesnici događaja od 21.05.2005. koji se nije odvijao po planu organizatora, već po planu „čuvara nacionalne crkve“, pitaju nadležne koliko su oni Vlasi koji se ne boje da kažu koje su nacionalnosti i njihova deca sigurni u Srbiji. 

Veliki je broj onih koji više ne veruju državnim institucijama koji traže pomoć od nevladinih i međunarodnih organizacija. 

Savez Vlaha Srbije,

kopredsednik, Jovan Pejkić

22. mart 2005.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

U Nedelji borbe protiv rasizma od 14. do 21. marta u Beogradu su započeli razgovori oko formiranja „Koalicije nevladinih organizacija – praćenje diskriminatorske prakse“, koja bi vršila svakodnevni monitoring diskriminacije širom zemlje i javno reagovala na većinu prijavljenih dela diskriminacije. U Negotinu, Resurs centar Negotin, kao član međunarodne mreže za borbu protiv rasizma „United against racism“, organizuje kampanju povodom Nedelje borbe protiv rasizma, pod nazivom „Različito = Isto“. U okviru kampanje, Resurs centar Negotin je pored lepljenja plakata u gradu, izvršio i anketiranje građana na temu rasne, verske i nacionalne netrpeljivosti. 

U Nedelji borbe protiv rasizma od 14. do 21. marta u Negotinu je bila aktivna još jedna grupa ljudi ili vrlo mladih ljudi, a čiji su roditelji očigledno jako neaktivni u pogledu njihovog vaspitanja. Konkretno, GRUPA o kojoj govorimo je konstantno aktivna na „uređenju grada“, u smislu pisanja grafita po svim gradskim fasadama (privatnih i javnih zgrada), posebno su bili aktivni u noći između subote, 19. marta, i nedelje, 20. marta, u ispisivanju poruka na fasadama više zgrada u gradu. Pored nasumice ispisanih obeležja i poruka, fašističkog i šovinističkog sadržaja, važno je napomenuti da su neka mesta vrlo precizno izabrana, kao što su ulazi u poslovne prostorije kineskih radnji, škola i zgrada u kojoj se nalazi Resurs centar Negotin i Odbor za ljudska prava Negotin. 

U ponedeljak, 21. marta, na Međunarodni dan eliminacije rasne diskriminacije, negotinska policija je obaveštena o ovom događaju, nadamo se da je poslednji ove vrste u gradu, sa napomenom da se sumnja u određene mlade ljude, karakteristične po svom izgledu (frizura i  oblačenje), ponašanju i ranijim aktivnostima. Na potezu je policija, koja vrlo lako može da proveri da li su opisani pojedinci zaista ta GRUPA o kojoj govorimo. Prosvetni radnici srednjih škola u Negotinu takođe imaju saznanja o ovim mladim ljudima i jako je važno da se što pre objave imena roditelja i preduzmu odgovarajuće zakonske mere, jer očigledno se ne uzbuđuju zbog dela i nedela svoje dece.

 Opštinske vlasti ne smeju da ostanu neme na ovakvo ponašanje i njima, kao i direktorima srednjih škola i lokalnim televizijama, Odbor za ljudska prava Negotin upućuje javni poziv za sastanak i osudu samih grafita i poruka sadžanih u tim grafitima.

04. mart 2005.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

Odbor za ljudska prava Negotin u saopštenju broj: 05/01/01 od 26.01.2005. godine je upoznao sve koji su isto saopštenje dobili sa slučajem Aleksandrović Bojana iz Malajnice. Slučaj je procesuiran od strane Mreže CHRIS (Mreža šest organizacija za ljudska prava iz Srbije sa Regionalnim advokatskim pulom) i advokat zastupa Aleksandrović Bojana pred nadležnim organima.

            Posle razgovora u policiji u prisustvu advokata, 24.01.2005. godine (po pozivu Službeno od 19.01.2005. godine, Aleksandrović Bojan je pozvan kao osumnjičeni zbog krivičnog dela iz čl. 149. Zakona o planiranju i izgradnji. Poziv je usledio po čl. 226. st. 7. ZKP-a), Odbor za ljudska prava Negotin se obratio ministru unutrašnjih poslova, pomoćniku ministra unutrašnjih poslova, generalnom inspektoru resora javne bezbednosti, šefu biroa za predstavke i pritužbe građana u Ministarstvu u Beogradu i Sekretarijatu u Boru i Odeljenju u Negotinu, u vezi ponašanja inspektora policije Todosijević Noje. Jedino je reagovalo odeljenje u Negotinu i saopštili su lično Aleksandrović Bojanu i advokatu Mreže CHRIS Jovanović Branislavu da će protiv inspektora Todosijević Noje podići odgovarajuće mere, a da će o tome obavestiti i Odbor za ljudska prava Negotin, do sada nije stiglo ništa od negotinske policije.

            U isto vreme Odbor za ljudska prava Negotin, se obraća na sve navedene adrese Ministarstva unutrašnjih poslova, zatim Okružnom tužilaštvu u Negotinu, Zdravstvenom centru i Srpskom lekarskom društvu u Negotinu i Srpskom lekarskom društvu u Beogradu sa zahtevom za odgovor na dopis od 15.07.2004. godine, a u vezi pretnje negotinskog lekara izrečene Aleksandrović Bojanu. Odgovor je stigao od Zdravstvenog centra u Negotinu (28.01.2005.) da su obavestili zdravstvenu inspekciju (12.08.2004.), sa odgovorima od 20.07. i 07.09.2004. da su preduzeli mere u smislu utvrđivanja činjenica i obaveštavanja  Ministarstva zdravlja (ne znamo da li su to i uradili). Odgovor Okružnog tužilaštva Negotin od 04.02.2005. je da nema osnovane sumnje da se u radnjama dr. Filidžanovića stiču bitna obeležja bilo kog krivičnog dela, za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Iz kabineta Generalnog inspektora nas obaveštavaju (07.02.2005.) da su dopis prosledili Ministarstvu zdravlja, Odeljenje unutrasnjih poslova u Negotinu 21.02.2005. obaveštavaju da su nakon izvršenih provera predmet prosledili Opštinskom tužilaštvu u Negotinu.

Dana 02.03.2005. godine, Aleksandrović Bojan, u prisustvu advokata Jovanović Branislava, pozvan je ponovo u Stanicu negotinske policije (po pozivu KTR 21/2005 od 01.03.2005. godine Aleksandrović Bojan se poziva po čl. 226. st. 7. ZKP-a). Ovlašćeno službeno lice je Bojanu najpre počelo da postavlja pitanja u vezi zahteva Okružnog javnog tužilaštva Negotin (,,sa kim si bio 06.10.2004. u isturenom odeljenju OŠ u Malajnici i zašto“, „da li i u kom svojstvu vrši verske obrede, koje, kako, zašto, gde...“, „da li mu je poznata parcela broj 4943/1, objekat, u koju svhu je podignut, „da li je parcela prodata, kad, kako...“). Obzirom da su u zahtevu Okružnog javnog tužilaštva Negotin bile tražene informacije vezane striktno za tačne datume, lica i brojke, koje datiraju od pre pet i više meseci, to se Bojan nije mogao preciznije i detaljnije izjašnjavati o traženim informacijama. Napomenuto je da se tačni podaci nalaze u Društvu za kulturu Rumuna-Vlaha Srbije „Pravoslavni Rumuni“ i da se, na pismeni zahtev od zainteresovanih organa, mogu dobiti.

Na insistiranje Aleksandrović Bojana da mu se pročita ceo zahtev Okružnog javnog tužilaštva Negotin, kako bi magao da pruži tražene informacije, odgovoreno mu je da to ne može da mu se pročita u potpunosti do kraja. Razloge iz kojih to ne može da uradi nije objasnio. Bojan je pristao da pruži informacije koje su tražene od njega i davao izjave u onom obimu koliko je tog momenta mogao da se seti i samim tim da pruži što bliže i tačnije informacije po traženom zahtevu.

Advokat Jovanovic Branislav smatra da Bojana nije trebalo ni pozivati na informativni razgovor za pružanje informacija iz zahteva Okružnog javnog tužilaštva Negotin, obzirom da odgovori traženi u zahtevu Okružnog javnog tužilaštva Negotin, su se mogli dobiti zvaničnim putem preko odgovarajućih državnih organa (sud, organ nadležan za registraciju Društva, posedovanje računa u bankama). Interesantno je da na pozivu stoji broj 21/05, a u zapisniku „SLUŽBENA BELEŠKA O OBAVEŠTENJU PRIMLJENOM OD GRAĐANA“ stoji broj 43/05.

Postupci Okružnog javnog tužilaštva i Odeljenja unutrašnjih poslova u Negotinu su u direknoj suprotnosti sa

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

Član 2.

Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašeni u ovoj Deklaraciji, bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje kože, pola, jezika, religije, političkog ili svakog drugog mišljenja, racionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili okolnosti.

Dakle, neće se praviti nikakva razlika po osnovu političkog, pravnog ili međunarodnog statusa zemlje ili teritiorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavisna, pod starateljstvom, nesamoupravna ili da se nalazi pod ma kojim drugim ograničavanjem suverenosti.

Član 18.

Svako ima pravo na slobodu misli, svesti i vere; ovo pravo uključuje promenu vere ili ubeđenja i slobodu da čovek, bilo sam ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili ubeđenja putem nastave, vršenja kulta ili obavljanja obreda. 

Evropska konvencija o ljudskim pravima

Član 14.

Zabrana diskriminacije

Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

                 Ustav Republike Srbije

 Član 13.

Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lično svojstvo.

Član 41.

Jamči se sloboda veroispovesti koja obuhvata slobodu verovanja, ispovedanja vere i vršenja verskih obreda.

Verske zajednice su odvojene od države i slobodne su u vršenju verskih poslova i verskih obreda.

Verska zajednica može osnivati verske škole i dobrotvorne organizacije.

Država može materijalno pomagati verske zajednice.

Odbor za ljudska prava Negotin preduzeće sve zakonske radnje da pomogne Aleksandrović Bojanu do okončanja svih postupaka.

22. februar 2005.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

OBELEŽAVANJE 22. FEBRUARA - MEĐUNARODNOG DANA ŽRTAVA

UNICEF: VIŠE OD 200 MILIONA DECE U SVETU EKSPLOATISANO 

Više od 211 miliona dece širom sveta, starosti između pet i petnaest godina, radi puno radno vreme, polovina u izuzetno nezdravim uslovima, neka kao prostitutke i rudari, i potrebno je izdvojiti ogromne svote novca kako bi im se pomoglo, upozorio je u svom danas objavljenom izveštaju britanski ogranak Međunarodnog fonda Ujedinjenih nacija za pomoć deci. Od hemijske industrije u Aziji do ogromnih površinskih kopova u Latinskoj Americi, preko kamenoloma u Zapadnoj Africi, dečja radna snaga predstavlja mrlju na savesti čovečanstva 21. veka, navodi se u izveštaju, prenela je agencija Rojters. Deca se primoravaju na rad, ne samo kao vojnici u afričkim ratovima ili nehigijenskim radionicama u Aziji, vec i kao jeftina radna snaga na farmama u Severnoj Americi ili za prostituciju u Evropi. 'Procenjuje se da između 300.000 i 800.000 dece radi na americkim farmama', stoji u izveštaju. 'Mnogi pripadaju etničkim manjinama, uglavnom su to deca latinoameričkih imigranata'. U izveštaju se takođe ističe da devojčice stare svega 15 godina rade kao prostitutke na ulicama mnogih engleskih gradova. Deca često bivaju žrtve ilegalne trgovine ili rade kao kućni robovi u mnogim zemljama. Neretko zarađuju manje od jednog dolara mesečno. Jedini način da se spreči zapošljavanje dece jeste da se smanji siromaštvo, ističe se u izveštaju UNICEF-a, koji poziva industrijalizovane zemlje da pruže veću pomoć razvoju siromašnih zemalja. Procenat dečje radne snage je najveći u Africi gde radi 41 odsto dece od pet do četrnaest godina, zatim u Aziji (21 odsto) i Latinskoj Americi i na Karibima (17 odsto). Međutim, s obzirom na ogroman broj stanovnika, na Aziju otpada 60 odsto dečje radne snage u svetu. Jedini način da se spreči rad dece jeste da se smanji siromaštvo, upozorava UNICEF, pozivajući bogate zemlje da povećaju svoju pomoć na 50 milijardi dolara godišnje. Pomoć treba bolje usmeriti kako bi se direktno pomogle siromašne zemlje. Treba takođe podržati zemlje u razvoju da same rukovode svojim budžetima i sprovode svoje razvojne programe, navodi se u saopštenju međunarodnog fonda UN za pomoć deci.

Obeležavanje Dana žrtava prvi put u Srbiji.

Veliki je broj žrtava trgovine ljudima, nasilja u porodici, torture i žrtava drugih oblika kriminaliteta i rata.
Prava žrtava - šta žrtve mogu da očekuju kada prijave krivično delo i kako im se pomaže.

Vrlo često žrtve krivično delo prijavljuju nevladinim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i pružanjem pravne pomoći žrtvama.

Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji-CHRIS je mreža nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava i pružanjem pravne pomoći žrtvama.

Direktna pravna zaštita žrtavma kršenja ljudskih prava 

Da potreba za pružanjem besplatne pravne pomoći postoji, pokazuju i podaci do kojih je Mreža CHRIS došla samo u toku 2004. godine. U ovom periodu, kancelarije Mreže CHRIS obradile su 770 slučajeva, u 316 slučajeva je registrovano nepoštovanje osnovnih ljudskih prava, u 183 slučaja iz oblasti radnih odnosa, a u 271 slučaj nije bilo iz oblasti ljudskih prava.

Procesuiranih slučajeva pred pravosudnim organima u zemlji za taj period ima 18 (pravo na slobodu od mučenja i pravo na telesni integritet - policijska tortura 16 slučajeva, pravo na privatnost i porodični život- nasilje u porodici 1 slučaj i diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti 1 slučaj) procesuirani od strane 11 advokata.

Obeležavanje Dana žrtava u Negotinu

Kancelariji pravne pomoći Odbora za ljudska prava Negotin je pristupilo 120 stranaka, u 34 slučajeva je registrovano nepoštovanje osnovnih ljudskih prava, u 23 slučaja iz oblasti radnih odnosa, a 63 slučaja nije bilo iz oblasti ljudskih prava. 

Procesuiranih slučajeva pred pravosudnim organima od strane negotinske kancelarije Odbora za ljudska prava Negotin ima 4 (pravo na slobodu od mučenja i pravo na telesni integritet - policijska tortura 3 slučajeva i zaštita porodice, naročito žena i dece, 1 slučaj) procesuirani od strane 3 advokata.

U 2005. godini imali smo 23 stranke, od toga je 10 slučajeva povrede ljudskih prava, i to:

- pretnja i uznemiravanje telefonom 2 slučaja;

- šikaniranje i fizičko nasrtanje na mjku od strane sina 1 slučaj;

- napuštanje vanbračne zajednice i neplaćanje alimentacije za izdržavanje maloletne dece 2 slučaja;

- fizičko i psihičko uznemiravanje supruge od strane supruga alkoholičara  2 slučaja;

- pretnja od strane vernika SPC zbog bogosluženja na jeziku nacionalne manjine  1 slučaj;

- povreda prava na pristup državnim organima pod jednakim uslovima  1 slučaj;

- ugrožavanje prava na život i zdravlje 1 slučaj.

U 2005. godini imamo procesuirana 2 slučaja:

- jedan u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije i

- jedan u pretkrivičnom postupku pred OUP-om Negotin.

Ženski forum Odbora za ljudska prava Negotin i SOS telefon pomažu u pružanju pomoći žrtvama  u Negotinu.

26. januar 2005.

SAOPŠTENJE
Odbora za ljudska prava Negotin

Odbor za ljudska prava Negotin već treću godinu prati slučaj Aleksandrović Bojana iz Malajnice kod Negotina, po nacionalnosti je Vlah, maternji jezik vlaški, odnosno Rumun, jezik rumunski, kako bi to rekao na svom maternjem jeziku, inače člana Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine u Srbiji i Crnoj Gori (21.12.2004.).

Aleksandrović Bojan je ipođakon Rumunske pravoslavne crkve (rukopoložen je 15.02.2003. godine od strane episkopa Vršackog Danila, Rumunske pravoslavne crkve). Pošto nije mogao da dobije blagoslov episkopa timočkog Justina, Srpska pravoslavna crkva, da studira na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, Aleksandrović Bojan je studirao u Beogradu sa blagoslovom episkopa šumadijskog Save, Srpske pravoslavne crkve, a želeći da bude sveštenik u svom rodnom kraju, više puta se obraćao episkopu Justinu za prijem, međutim, uvek je bio odbijan.

Ipak, želeći da bude svešteno lice i da radi ono što voli i u šta veruje u svom rodnom kraju, odlučio je da zatraži dozvolu za gradnju objekta, koji bi preuredio u pravoslavni hram i služio vernicima na svom jeziku. Ne želeći da obmane bilo koga, uz Zahtev za izdavanje akta od 04.11.2003. godine za gradnju, kaže da je u pitanju crkveni objekat i zajedno sa svim potrebnim dokumentima prilaže i arhijerijski blagoslov za gradnju Rumunske pravoslavne crkve, od episkopa vršackog Danila, Rumunske pravoslavne crkve. Mora se napomenuti da po Zakonu o planiranju i izgradnji ne postoji dodatni zahtev za crkvene objekte. Prvo ćutnja opštinske uprave Negotin, a onda zahtev za dodatnom dokumentacijom od strane Ministarstva za kapitalne investicije i Ministarstva vera, da zatraži saglasnost episkopa timockog Justina i upućivanje Aleksandrović Bojana na podnošenje zahteva Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Rumunskoj pravoslavnoj crkvi da reše ovaj problem.

Postavlja se pitanje da li mi živimo u klerikalnoj ili sekularnoj državi, odnosno da li su država i crkva odvojene?

Prvo je episkop timočki Justin, a onda i protonamesnik negotinski Milan, šaljući dopise ipođakonu Bojanu da odustane od gradnje Rumunske pravoslavne crkve, a onda idu pretnje jedna za drugom jednog lokalnog sveštenika, a onda i građanina (stalno je u društvu negotinskih sveštenika) da se okani Rumunske pravoslavne crkve i da pazi šta radi, jer mu se u suprotnom može svašta desiti. Pretnje se nastavljaju u Zdravstvenom centru Negotin, gde Aleksandrović Bojan civilno služi vojni rok, od strane lekara koji ne voli “rumunske tajne službe, ali zato voli da ih ubija “kako je on rekao“, a pogotovo ako “dugo nije nikoga ubio”. Zadnje pretnje se dešavaju, kako Bojanu i njegovoj porodici, da će nastradati, a, po rečima čoveka koji je došao sa službe iz Srpske pravoslavne crkve, tako i deci vernika Rumunske pravoslavne crkve od strane učiteljica.

Posle više od godinu dana od zahteva za dozvolu za gradnju crkve, Bojan Aleksandrović je sagradio crkvu na svom imanju u Malajnici i istu preneo u vlasništvo DRUŠTVU ZA KULTURU VLAHA-RUMUNA-“PRAVOSLAVNI RUMUNI” iz Malajnice i podneo zahtev za legalizaciju. Sad je Opštinska uprava Negotina jako brzo reagovala, pozivajući Aleksandrović Bojana da da izjavu, i posle toga donose Rešenje za rušenje, ali ne samo crkve i zvonika, već i porodične kuće Aleksandrović Bojana, izgrađene pre skoro 10 godina. Mora se imati u vidu da u selu Malajnica ne postoji urađen detaljan urbanistički plan i da tamo objekti nisu legalizovani. 

Odbor za ljudska prava Negotin preko svoje Kancelarije besplatne pravne pomoći prvo je pomagao AleksandrovićBojanu (prvi put se obratio Kancelariji 30.01.2004.) u tumačenju propisa i pisanjem žalbi i dopisa nadležnim organima. Paralelno sa tim, Odbor za ljudska prava je direkno pisao policiji, Opštinskoj upravi Negotin i ostalim nadležnim organima vezanim za slučaj Aleksandrović Bojana. Kada se došlo do zaključka da je problem u tome što se ne gradi Srpska pravoslavna crkva, već Rumunska pravoslavna crkva, a da pritisak na državne organe vrše upravo velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, sa dosta prostora u lokalnim medijima u Negotinu, Zaječaru, Boru i beogradskim dnevnim listovima, jednostrano informišući građane, uključen je jedan od advokata Regionalnog pula advokata Mreže CHRIS (Odbori za ljudska prava u Srbiji), čiji je član i jedan od osnivača Odbor za ljudska prava Negotin. Advokat je, imajući u vidu da je pokrenut i postupak za ocenu ustavnosti (23.06.2004.) i Rešenje Ministarstva za kapitalne investicije (22.11.2004.) o odbijanju Žalbe (23.06.2004.) na Zaključak Odeljenja za komunalne i građevinske poslove Negotin (30.04.2004. uručen 16.06.2004.), verovatno je datum donošenja urađen retroaktivno, da bi se izbegla Žalba zbog nedonošenja rešenja (07.06.2004.), napisao tužbu Vrhovnom sudu Srbije (05.01.2005.). Posle odluke Vrhovnog suda Srbije, Aleksandrović Bojanu i advokatu Odbora za ljudska prava Negotin, odnosno Mreže CHRIS, preostaje jedino sud u Strazburu.

Na Rešenje o rušenju (10.01.2005.) porodične kuće, crkve i zvonika, advokat je napisao Žalbu (25.01.2005.). Da ne bismo pohvalili samo novu garnituru vlasti u opštini Negotin na odbranu teritorijalne celine timočke eparhije Srpske pravoslavne crkve (episkop timočki Justin je pored poseta lokalnim televizijama, našao vremena da sastanči sa rukovodstvom opštine Negotin i nadležnim građevinskim inspektorima), pomenućemo i OUP Negotin i pozivanje Aleksandrović Bojana, kao osumnjičenog zbog krivičnog dela iz člana 149. Zakona o planiranju i izgradnji. Aleksandrović Bojan, u prisustvu advokata Jovanović Branislava, nije želeo da da svoju odbranu, iz razloga što osumnjičenom Aleksandrović Bojanu nisu predočeni navodi u vezi čega treba da se izjasni, a, prema navodima inspektora koji vodi postupak, nije bilo pismenog zahteva od strane tužilaštva. Da ne bi bilo dosadno u policiji, pobrinuo se inpektor Noja Todosijević (nije imao veze sa ovim slučajem, slučaj je vodio inspektor Ducić Zoran) vređajući Aleksandrović Bojana rečima ”u mom selu (Jabukovac, vlasko/rumusko selo) samo su se dvojica umobolnih izjasnili kao Rumuni, samo se bolesni mogu tako izjasniti, jer mi koristimo srpsko pismo, što znaci da smo Srbi”. Bilo je više drugih upadica, ali je inspektor Ducić opomenuo inspektora Todosijevića rečima “nemoj bata Nojo, ja sam pozvao dečka, a ne ti”. Ovo samo pokazuje koliko pripadnici države poštuju Zakone ove države i kako se ophode prema nacionalnim manjinama.

Da sve nije tako crno, pokazuje primer medija iz Rumunije, koji su dali prostora i ministru Raduloviću iz Ministarstva vera Republike Srbije i Aleksandrović Bojanu, kao i političarima iz Rumunije. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Rumunije i Ambasada Republike Rumunije su se više puta obratili Aleksandrović Bojanu, NVO koji se bave pitanjima Vlaha/Rumuna i Odboru za ljudska prava Negotin, dok se u Srbiji sve do sada ni jedan medij i ni jedna državna institucija nije zainteresovala za ovo pitanje, osim Fonda za humanitarno pravo i Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine. Delegacija NVO koji se bave pitanjima Vlaha/Rumuna i Odbora za ljudska prava Negotin posetila je ministra Ljajića i obavestila ga i o ovom problemu, usledio je i poziv iz Ministarstva vera za sastanak sa predstavnicima Vlaha/Rumuna i Aleksandrović Bojana sa ministrom Radulovićem.

 Odbor za ljudska prava Negotin je uradio podelu na tri slučaja:

1.Rumunska pravoslavna crkva (RPC) Evidencioni broj slučaja 19300/53/04

Slučaj je po pravnoj kvalifikaciji (po postojećim kategorijama):

1. V Pravo na pravično i fer suđenje i pristup pravosuđu

2. Povreda prava na pristup državnm organima pod jednakim uslovima, a u vezi XI zabrana diskriminacije na osnovu vere.

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

Čl. 9. i 14. Evropske konvencije o lj. p. i Zakon o planiranju i izgradnji, kao i čl. 1. Protokola br. 12. uz Konvenciju za zaštitu lj. p. i osnovnih sloboda.

2. Pretnje Aleksandrović Bojanu Evidencioni broj slučaja 19300/53/04

Slučaj je po pravnoj kvalifikaciji (po postojećim kategorijama):

VII Pravo na slobodu misli,savesti i veroispovesti pod 2. sloboda ispovedanja vere(obredi, literatura, i dr.) u vezi XI zabrana diskriminacije po osnovu vere.

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

Krivično delo ugrožavanja sigurnosti čl.67 KZRS i krivično delo oštećenje tuđe stvari čl.176 KZRS, Evropska konvencija o ljudskim pravima.

3. Krivični postupak protiv Aleksandrović Bojana Evidencioni broj slučaja 19300/09/05

Slučaj je po pravnoj kvalifikaciji (po postojećim kategorijama):

Ćl. 1. Protokola  br. 12 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a u vezi XI zabrana diskriminacije na osnovu vere i čl. 57.-60 Zakona o planiranju i izgradnji.

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

Evropska konvencija i Zakon o planiranju i izgradnji. 

Odbor za ljudska prava Negotin preduzeće sve zakonske radnje da pomogne Aleksandrović Bojanu do okončanja svih postupaka.

10. decembar 2004.

"DRVO ŽIVOTA"

Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar,  obeležili su u Negotinu Resurs centar Negotin  i Odbor za ljudska prava Negotin kao član Mreže CHRIS, pod pokroviteljstvom Visokog Komesarijata Ujedinjenih Nacija za ljudska prava u sklopu projekta „Drvo života“, koji je izveden na području Srbije u 18 gradova.

Zasadili smo drvo u veliku saksiju i postavili ga u centar grada, Trg Đorđa Stanojevića. Od 12 do 14 sati okupljeni ljudi i prolaznici su mogli da na ceduljama napišu pravo koje žele da ostvare sledeće godine i njime ukrase „Drvo života“. Ovu akciju je pratila prezentacija na video bimu, na kojoj su građani mogli da pročitaju prava koja se nalaze u Opštoj deklaraciji o pravima čoveka, sa razglasa se čula melodija „Oda radosti”  a takođe su za mlađu generaciju spremljeni kalendari TOLERANCIJA, slatkiši i kokice.

Nakon dešavanja u centru grada, u vremenu od 14 do 15 sati drvo smo posadili u dvorištu zgrade u kome se nalaze Resurs centar Negotin i Odbor za ljudska prava Negotin.

Odbor za ljudska prava Negotin duguje zahvalnost svim zaposlenima u Resurs centru i Odboru za ljudska prava iz Negotina a posebno aktivistkinjama Ženskog foruma i volonterima Resurs centra Negotin bez kojih projekat za promovisanje ljudskih prava „Drvo života“ ne bi mogao da zabeleži dobar uspeh kod građana Negotina i okoline.